понимаете, она всё это говорит абсолютно спокойно.
Как будто речь идёт о переносе встречи на час.
Без дрожи в голосе. Без извинений. Без ощущения, что рушится чья-то важная дата.
А я просто слушаю - и у меня внутри шок.
Не крик. Не истерика. А именно шок.
Потому что иногда спокойствие человека в такой момент ранит сильнее всего.
Я даже не стала продолжать разговор.
Просто выключила телефон.
Görürsən, bütün bunlarıTamamilə sakitcə deyir.
Sanki görüşü bir saat təxirə salmaqdan danışırdı.
Səsində titrəmə yox idi. Üzr istəmək yox idi. Kiminsə vacib görüşünün pozulduğunu hiss etmədən.
Və mən sadəcə qulaq asıram - və daxilən şokdayam.
Qışqırıq yox. İsterika yox. Amma şok.
Çünki bəzən insanın belə bir anda sakitliyi ən çox ağrı verir.
Söhbəti belə davam etdirmədim.
Sadəcə telefonu söndürdüm.