Я вдруг осознала.
Я могу без всех. Могу одна поужинать, в кино сходить, просто посидеть в кафе.
Могу пройти через трудности, плакать и самой себе быть опорой.
Я привыкла быть везде одна.
Странно, ведь раньше я так не могла.
Раньше одиночество пугало.
Раньше мне нужно было чьё-то присутствие, чьё-то одобрение.
Сейчас все по другому, и мне это нравится.
Birdən anladım ki.
Bunu hamı olmadan edə bilərəm. Tək şam yeməyi yeyə, kinoya gedə və ya sadəcə kafedə otura bilərəm.
Çətinliklərdən keçə, ağlaya və özümə dəstək ola bilərəm.
Hər yerdə tək qalmağa öyrəşmişəm.
Qəribədir, çünki əvvəllər bunu edə bilməzdim.
Əvvəllər tənhalıq qorxulu idi.
Əvvəllər kiminsə varlığına, kiminsə təsdiqinə ehtiyacım var idi.
İndi hər şey fərqlidir və mən bundan xoşum gəlir.